Краљ Александар покушава да у разговорима са Мачеком и Прибићевићем нађе неко решење. Међутим, Мачек упорно заступа идеје на којима је инсистирао и Радић. Желе дуалну конфедерацију и Хрватску до Земуна. У Загребу су чести нереди. Осећа се и деловање усташа Анте Павелића. Решен да то прекине, Александар суспендује устав и заводи диктатуру. Генерал Живковић формира владу, која замењује сву другу власт. Пролази време. Александар дели државу на бановине. Мачек му се жали да је Зетска бановина његових Црногораца у ствари Зетославија, са Дубровником, Херцеговином и Метохијом које им је дао. А онда, као да крећу ствари набоље. Светска је криза, пропадају банке у којима се топе дугови Југославије. Привреда напредује, руски емигранти пројектују бројне палате по Београду. Краљ путује бродом „Дубровник” у Истанбул, повео је и Луку Месечину. Пред палатом Долмабахче, Александра очекује Мустафа Кемал Ататурк, са којим проводи ноћ у разговору.