Ledena zima je stigla u Srbiju, i vukovi su presli zaledjen Dunav u potrazi za hranom. Zbog toga Karadjordje priprema veliku hajku na vukove. Ali za to mu je potrebno oruzje. On zaduzuje Gazda Gruju da mu nabavi velike kolicine dzebane, kursuma i pusaka. Gruja sav zadovoljan sto ce uspeti da „olaksa“ svog tetka za koji dukat, se prihvata posla i zove u svoju kucu trgovce oruzja. Tu se nadju Krivi Stojko (srpski seljak), pa onda svaba Her Gazda Slavko Mitejzer, Šiptar Srboljub Krstici (koji mu nudi sve dzabe samo ukoliko bi mu Gruja prosvercovao „pogace na ljebac“ tj. drogu za Ugarsku, sto Gruja kao „posteni srpski svinjski trgovac“ odbija) i na kraju se pojavljuje stari Grujin prijatelj Zmago. On mu spontano otkriva da oruzje nije za hajku na vukove, vec za hajku na Turke. Gazda Gruja sav prenerazen sto bi Turci mogli da pomisle da on dize bunu protiv njih, brzo tera Zmaga i ide kod Gazda Djjoke da mu iznese ponude. Kada je sreo Karadjordja, rekao mu je da su Turci preko Zmaga saznali za bunu. Tako je se Gruja jos jednom izvukao iz nezgodne situacije.
