Париска конференција не може да се одржи због нереалних захтева делегата из Хрватске. Зато у српском посланству у Паризу Клемансо и енглески делегат Лојд Џорџ изврше притисак на њих. Александар је од успеха тог састанка очекивао признање своје државе, које је након тога и уследило. Вилсон је замолио Норвешку да је први призна, па је признала Америка, а за њом Француска. У Београду је славље поводом проглашења Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. На пријему код регента, Јован Цвијић износи велику мапу Краљевине коју је нацртао, а кад је Александар пољуби, настаје истинско одушевљење. Београд је на улицама и поздравља регента који се враћа из Народне скупштине након усвајања Видовданског устава. Један комуниста баца бомбу на Александра, али она, срећом, погоди бандеру. Сви државници света се јављају, да виде шта је са Александром. Већ увече, на крају тог дана препуног узбуђењима, мора у Париз на операцију. Његово здравље, начето у рату, већ је у критичном стању.